Malo ga je poznavalo kao Milana. Zato su svi poznavali Smiljka. Svi – to znači nekadašnja Jugoslavija. Akcijaši koji su prošli kroz radne akcije u našem gradu i mesta gde je on, kao akcijaš bio. Košarkaši i basketaši jer je bio bespovratni zaljubljenik u ovu magičnu igru. Sportski radnici jer je bio direktor Sportskog centra u njeno naježe i najvažnije vreme – kada je sticala profesionalni ugled. Poznavali su ga estradni umetnici jer je sve što vredi u ovoj oblasti prošlo kroz Halu sportova.
Znali su ga glumci, reditelji, folklorci, slikari jer je svoju profesiju vezao i za Centar za kulturu u koji je ušao još pre otvaranja i u kome je, tragično rano završio karijeru. Znali su ga u 'Bulevaru' i on je znao njih. Znali su ga ratni drugovi, znali su ga izviđači i planinari.
Za sve koji su ga poznavali jedno je bilo zajedničko – on, samim sobom. Neusiljen, ozbiljan a uvek nasmešen. Za sve je imao rešenje, pa i kada ga, naizgled, nije bilo. Za sve, osim za neumitnu bolest. Ako se bogatstvo jednog čoveka meri brojem prijatelja i poštovalaca, sigurno se onda može reći da naš Smiljko nije otišao kao usamljen ili siromašan čovek . Ostavio je za sobom delo zbog koga nikada neće biti zaboravljen.
Komemoracija povodom smrti Milana Smiljanića biće održana u ponedeljak, 02.05.2016.godine u KSC Požarevac, dok će sahrana biti u 14h na Požarevackom starom groblju.